У току 1991. Скупштина Општине Лопаре додијели за потребе цркве плац за градњу ''Спомен цркве'' у Лопарама у површини од 3,900 метара квадратних. Додијељена земља је до 1977. године била власништво Црквене општине Мачковац. Важно је напоменути да је у почетку рада било доста проблема од стране појединих комуниста и чланова Савеза бораца.Наиме они су били љути противници (и остали такви) цркве.Говорили су да је боље направити јавни WC него цркву.Такође су говорили да је то корачање уназад. 
Темеље цркве је размјерио Г. Милорад Илић-звани Керовић из Прибоја-акцију је водио мајстор Г. Ђоко Савић из Лопара.На другој и трећој акцији било је 35 домаћина и омладинаца. Још да напоменем да је грађењу цркве започело следеће предсједништво грађевинског одбора :
свештеник : Стево Јовић,
Недељко Шакотић предсједник са Грађевине-Лопаре-бравар
Јован Миле Ђукић-потпредсједник из Лопара-пензионер
Славко Новаковић-потпредсједник из Вукосаваца- тежак
Јово Лазић потпредсједник из Пирковаца-радник
Томо Стјепановић-благајник из Лопара-трговац и остали чланови
Грађевинског одбора који броји 24 члана.
Освећење темеља извршено је 14 октобра на дан Покрова Пресвете Богородице 1993 год. Освећење је извршио господин Василије Качавенда епископ зворничко-тузлански са више свештеника а у присуству великог броја вјеника и невјерника,те старјешина српске војске и војника. Том приликом изабран је кум темеља ито Јово Милана Илић  из Миладића  који је због ратних разарања морао напустити своје огњиште и привремено се настанити у Лопарама као избјеглица.После освећења темеља привремено се стало са градњом цркве.
1997 год.26 јула на дан Сабора Светог архангела Гаврила извршено је освећење крстова на цркви и звона а које је извршио Господин василије качавенда епископ звборничко-тузлански са виче свештеника и том приликом кумовали су; кум Крста Јован Милорада Митровић ученик из Вукосаваца и кум звона Ђука Лакић домаћица из Јасенице(избјеглица).После освећења било је народно весеље а трпеза љубави је била око 1500 мјеста. На прослави је било присутних званица околних Скупштина општина,те преставника војске,генерала,војвода и други.
Исте године те наредне 1998 настављена је градња тј. урађен је иконостас(мајстор Милан Гаврић из Прибоја) иконе је радио јово Гујић самостални сликар из Зенице настањен у Модричи(избјеглица).Набављено је још једно звоно које су цркви даривали за здравље породице Слободан и Ранко Савић синови Живана и Рајке Савић из Пирковаца.Звоно је изливено као и прво у Новом Саду а тешко је 250 килограма.
25 јула(субота)1998 године извршено је освећење цркве а које је извршио епископ зворничко-тузлански Василије са више свештеника и двојицом чакона.На освећењу је било доста вјерника а трпеза љубави бројала је око 2000 присутних.
На освећењу кумовали су; кум цркве Стојан Лакић син Ђуке Лакић домаћице из Јасенице, кум часног престола Драгомир Тодоровић из Лопара родом из Лабуцке, кум иконостаса Ристо Јањић из Пипера, и кум другог звона  Ђука Лакић домаћица из јасенице.После освећења било је велико народно весеље до касно у ноћ.(За прославу било је 55 ражњева прасетине и јагњетине, 100 гајби пива = 2000 боца, итд.)На освећењу светог храма одликовани су орденом Светог саве Недељко Шакотић из Лопара предсједник грађевинског одбора који је заједно са свештеником  Стевом  Јовић поднио велики терeт градње као и Љубо  Митровић из Вукосаваца,  велики добротвор светих цркава.
Протонамјесник Стево Јовић тада је одликован чином протојереја.